Најмлађа жртва која је укопана је седамнаестогодишњи Бериз Мујић који је убијен у јулу 1995. године у Братунцу. Његови посмртни остаци ексхумирани су у мају 2023. године на подручју Општине Сребреница.
Најстарија жртва је шездесетосмогодишњи Хамед Салић, а његови посмртни остаци екшсхмирани су у Жепи, у мају 2014. године, преноси Радио Слободна Европа.
У Меморијалном центру Поточари до сада су укопане 6.752 жртве.
У босанскохерцеговачком ентитету Федерација БиХ је био Дан жалости, међутим не и у Републици Српској пошто Вијеће министара Босне и Херцеговине на седници одржаној два дана раније није постигло сагласност. Против те одлуке гласао је заменик председавајућег из реда српског народа без кога се ниједна одлука не може ставити на дневни ред седнице.
Уз комеморацију у Поточарима, одржана је први пут и комеморација у седишту Уједињених нација и то на основу недавно усвојене резолуције о геноциду у Сребреници. На то је указао председавајући Председништва БиХ уз поруке државном врху Србије.
"Ми не стављамо знак једнакости између режима и људи. Мир и равноправну сарадњу угрожава великодржавна политика режима у Београду. То је политика која је и на примеру резолуције показала да очигледно поразе покушава претворити у победе", каже председавајући Председништва БиХ Денис Бећировић.
Уочи комеморације, Председник РС Милорад Додик позвао је грађане да искажу поштовање према жртвама свих нација и вера у БиХ а после говора Дениса Бећиревића он је реаговао изјавом.
"Ово је још један доказ да важни делови политичког Сарајева једноставно не могу изаћи из рата и кренути напред на нормалан, дипломатски и цивилизован начин. Срамотно је и непримерено у Поточарима оптуживати Александра Вучића за било шта јер је он, за разлику од Бећировића, који никада није посетио Братунац, посетио Поточаре и том приликом замало био убијен, а да нико за то није одговарао", рекао је Додик.
За шефа дипломатије Србије поруке из Поточара су злоупотреба комеморативног скупа а одговор су на Бећиревићеве наводе најавили председник и премијер Србије.
Гутереш: Нека сећање на Сребреницу ојача одлучност да ослободимо свет од пошасти геноцида
Ово је прва годишњица откако је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом се 11. јул проглашава Међународним даном сећања на геноцид у Сребреници, a Резолуцијом се, поред осталог, осуђују негирање геноцида и величање ратних злочинаца.
Генерални сектретар Уједињених нација Антонио Гутереш позвао је на 29. годишњицу геноцида у Сребреници да сећањем на 11. јул 1995. свет ојача "колективну одлучност како би био ослобођен од пошасти геноцида".
"Морамо се борити против подела и нетолеранције, залагати се за људска права и промовисати међусобно разумевање и помирење", навео је Гутереш на друштвеној мрежи X.
У својој поруци на сајту УН, поводом првог икад обележавања Гутереш је навео:
"11. јула обележава се први "Међународни дан сећања на геноцид у Сребреници 1995. године."
Пре 29 година Уједињене нације и свет су изневерили Сребреничане. Преко 8.000 босанских Муслимана је систематски убијено, а њихови посмртни остаци сахрањени у масовним гробницама. Ово је био најгори злочин у Европи од Другог светског рата.
Данас одајемо почаст жртвама и солидарни смо са преживелима.
Такође потврђујемо нашу подршку породицама убијених, у њиховој неуморној потрази за истином и правдом. Морамо се борити против порицања и ревизионизма и уложити напоре да идентификујемо сваку жртву и сваког починиоца приведемо на одговорност.
И обавезујемо се да ћемо наставити да учимо из ове неописиве трагедије и делимо приче и поуке из Сребренице.
Геноцид у Сребреници је потресан доказ о разорним последицама уколико се на предузму акције и суочавање са мржњом. Морамо се борити против подела и нетолеранције, залагати се за људска права и промовисати међусобно разумевање и помирење.
Нека сећање на Сребреницу ојача нашу одлучност да изградимо свет ослобођен пошасти геноцида – свет у којем превладавају правда и мир, где „никад више“ представља свечано обећање у име целог човечанства", навео је у својој поруци Гутереш.
Према доказима који су изведени пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове, након пада Сребренице убијено је или нестало више од 8.000 муслиманских мушкараца и дечака.
У исто време, око 30.000 муслиманских жена и деце из сребреничке енклаве присилно је премештено.
Из Механизма наводе да су ти злочини планирани и организовани од стране највиших државних, војних и полицијских структура босанских Срба.
Србија је пресудом Међународног суда правде проглашена одговорном за кршење Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида.
Скупштина Србије је 2010. усвојила Декларацију о Сребреници којом се „најоштрије осуђује злочин над бошњачким становништвом Сребренице у јулу 1995, на начин утврђен пресудом Међународног суда правде“ али се не спомиње геноцид.
У Хагу осуђено 47 особа на више од 700 година затвора
Хашки трибунал за ратне злочине у бившој СФРЈ и судови у БиХ, Србији и Хрватској до сада су осудили 47 особа на више од 700 година затвора за, према формулацији Хашког трибунала, "геноцид, злочине против човечности и друге злочине почињене у Сребреници у јулу 1995. године".
Бивши командант ВРС Ратко Младић је пред међународним кривичним судом у Хагу правоснажно осуђен на казну доживотног затвора, као и некадашњи председник Републике Српске Радован Караџић.
Европски парламент је 2009. године донео Резолуцију о Сребреници, којом је позвао државе чланице ЕУ и земље Западног Балкана да обележавају 11. јул као дан сећања на злочин у Сребреници.
У мају ове године, Генерална скупштина УН у Њујорку усвојила је резолуцију о Сребреници, чему се у ГС УН жестоко противио Београд. Резолуција је усвојена са 84 гласа "за", 19 "против" и 68 уздржаних.
Sources: VOANEWS, UN, RFE, RTS.
