Рођена Панчевка, Марија Маша Дакић је позоришна, филмска, телевизијска и гласовна глумица која је завршила глуму на Факултету драмских уметности у Београду у класи професорке Гордане Марић 2006. године.
Њена прва позоришна улога је била у представи „Скуп“ у режији Јагоша Марковића у Југословенском драмском позоришту, а потом следе улоге у представама „Скакавци“ Дејана Мијача, „Тартиф“ Егона Савина, „Покојник“, у режији Игора Вука Торбице и друге.
Бројне улоге је остварила и на сценама Позоришта Бошко Буха, Атељеа 212, Битеф театра, Малог позоришта Душко Радовић, УК Вук, у представама Ање Суше, Алисе Стојановић, Александра Поповског, Милана Карадзића.
Глумила је и у познатим српским филмовима као што су „Чарлстон за Огњенку”, „Залет”, „Скоро сасвим обична прича”, „Слепи путник на броду лудака”, „Кордон“, „Делиријум тременс“, „Лако је Ралету“.
Глас глумице Маше Дакић је посебно препознатљив младима у Србији јер су расли уз небројене јунаке цртаних филмова којима је она позајмљивала глас - попут Вини Пуа, Петра Пана, Приче о играчкама, Леденог доба, Дружине мјау-мјау или Мачкица итд.
Крајем јануара је у Битеф театру премијерно извела монодраму „Prima facie“ Сузи Милер (Suzie Miller), у режији Ање Суше, која годинама уназад живи и ради у Шведској.
Драма аустралијске ауторке Сузи Милер говори о судским процесима који се баве сексуалним злостављањем. У овом конкретном случају говори о девојци која се зове Теса Винслер, која је адвокат кривичар, који између осталог и брани мушкарце који су окривљени за сексуално злостављање. Оно што је занимљиво за овај случај јесте да та девојка верује у тај правосудни систем, верује у свој посао и комад је приказан из угла из којег нисмо навикли - везано за ову тему, дакле из угла адвоката, из угла правосудног система, начина на који се приступа жртвама и тако даље. За ову драму један, условно речено преседан, јесте да се на средини комада догоди ситуација где сада та иста девојка мора да сагледа цео тај правосудни систем из потпуно једног другог улга, тако да ви у једном комаду имате фактички два приступа, два мотива на основу којих ми даље просуђујемо како ћемо и на који начин разматрати те случајеве на даље.Маша Дакић за СБС.
То је било прво Машино појављивање на срспкој позоришној сцени после десет година, пошто од 2014. године живи и ради у Њујорку.
Сузи Милер: Уметност моћнија од закона
Када је реч о аустралијкој списатељици Сузи Милер (Suzie Miller) она је рођена у Мелбурну. Студирала је имунологију и микробиологију на Универзитету Монаш и дипломирала право на Универзитету Новог Јужног Велса. Затим је радила као адвокат за људска права и заговорник права детета; такође је студирала драмско писање на Националном институту за драмску уметност када је и почела да пише драме. Током тог периода је упознала Роберта Бич-Џонса, за којег се касније и удала и са којим има двоје деце.
2010. преселила се у Лондон са породицом да би наставила каријеру као позоришна списатељица са пуним радним временом. Ипак се није одрекла ни родне Аустралије и сада живи између Лондона и Сиднеја.
Њена позоришна дела су у рангу великих позоришних представа до интимних представа а театри у којима су се изводила су на пример Грифин театар у Сиденју, Сиднејска позоришна компанија и Малтхаус у Мелбурну. Такође је писала сценариа за филмове и оригиналне телевизијске серије а велики део њеног опуса истражује теме неправде кроз сложене људске приче.
Прва драма коју је Милерова написала је Cross Sections ( Укршатања), и заснована је на савременим причама са којима се сусретала док је радила као адвокатица која је заступала младе бескућнике у сиднејској четврти Кингс Крос. Премијерно је изведена у сиднејском Олд Фиц театру пре него што је пребачена на позоришне даске Сиднејске опере. Радио верзија драме снимљена је на радију АБЦ и освојила је награду Удружења писаца Аустралије .
Њене две наредне драме, Продато (представа о људима који продају своју душу за материјализам) и Сва крв и сва вода (која говори о проблему расизма у Аустралији), обе у режији Џона Шидија, освојиле су награду за инспиративан рад и донели јој менторство са америчким позоришним писцем Едвардом Албијем . Представа Продато је касније продуцирана у Театру 503 у Лондону (2011) у режији Натали Ибу.
Њена најновија представа Prima Facie На први поглед (премијерно приказана 2019. у сиднејском театру од 105 седишта Стејблс у режији Лија Луиса) освојила је награду Удружења аустралијских драмских писаца 2020., награду Давид Вилиамсон за изванредан позоришни текст 2020. и награду Удружења аустралијских писаца 2020. у свим категоријама позоришта, филма и телевизије.
Дозвола за извођење у Србији добијена је уз услов да текст преведе судски тумач, због прецизне правне терминологије. То је урадила Биљана Попмијатов.
Представа је преведена на неколико језика а Милер ју је прерадила у новелу 2023.
Представа говори о адвокатици Теси која се специјализовала за одбрану мушкараца оптужених за сексуални напад, међутим њен се поглед на правни систем мења након што је и сама сексуално нападнута.
